Nada je umrla! Rodio se blam!

Znam da ovo nije najoriginalnija ideja na svetu, kao i da nisam izmislila toplu vodu,  ali računam da će mi ovo javno blamiranje možda pomoći da konačno istrajem u svojoj nameri i skinem ovaj prokleti višak od 20-ak kila (gore-dole se ne računa) za naredna 3-4 meseca.  
Neću ni da čujem pobornike zdravog života koji će mi reći NEEE – to nije zdravo:  4 kg godišnje je sasvim OK!!! 

Ja u tu zdravu priču ne verujem, kao ni u zdravo mršavljanje. 
Kada bismo pojeli sve zdravo što treba da se unese u toku dana, meseca i godine, vrlo je verovatno da  bismo overili zbog prezasićenja organizma od vitamina, minerala i ostalih elemenata „neophodnih“ za razvoj zdravog tela i duha.

Lepo kaže ona „ dok ne probušiš kašiku, nema ništa od skidanja kilograma“.

 Ja bih tu dodala još i : dok ne počneš da treniraš!

Elem, kad već spomenuh treninge -  postoji sijaset sportova kojima sam nekada volela da se bavim ( nekad je sinonim za „dok nisam bila debela“) , a sada se jedva i na bajs popnem i nakanim da se prevezem 6-7 km, ako je moguće po ravnom terenu, da se mnogo ne naprežem.  
Što je sigurno – sigurno je ! A i mrzi me da se znojim, pa moram posle da se kupam, pa perem kosu, pa tu usleđuje čitav jedan niz „bespotrebnih“ radnjih koje samo oduzimaju dragoceno vreme,  a koje bih inače provela u frižideru i ispred kompa!

 I tako u nastojanju da nađem za sebe nešto što će biti učinkovitije od dosadašnjih : dva dana ne jedem, tri dana se odvalim od klope, pa sedam narednih „pazim“ na ishranu, pri čemu redovne šetnje sa kerom ( u kojima ker trči, a ja se vučem kao prebijena) računam kao „bavljenje sportom“  reših da  nađem nešto što će da me razdrma...

Krenem da pričam sa ljudima , listam neke sadržaje po internetu  i zaključim da je za mene  - budući da prezirem aerobik, a teško mi je da se pokrenem kada je odlazak u teretanu u pitanju, ( o mržnji prema trčanju neću ni da počinjem), trenutno najbolje da probam da istražim tu neku tzv.  „zumbu“. To je kao neki spoj latino plesa uz vežbe. S obzirom na to da sam nekad(...) baš volela da đuskam  pomislih da će to biti spas za mene!

Našla sam i neki ultra giga mega super zdrav  minimalistički uređen i preskup fitnes centar gde sutra treba da odem na svoj prvi probni trening – koji sam dobila za dž .

E na taj probni ću da odem,  pa makar crkla!

Pretpostavljam da ne  treba da naglašavam da je najjači adut mog odlaska tamo taj što je džabe...

Takođe se nadam da će se možda u moru ljudi naći još neka srodna duša koja po 678. put u zadnje dve godine kreće na dijetu  i kojoj će biti lakše dok čita ove redove, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je konačno našao/la veću očajnicu od sebe.

Odoh da se psihički pripremim za svoje predstojeće bitke i pobedim sebe u današnjoj:  ne smem orobiti frižider!

Sutra dobijate vruć, zadihan i znojav  izveštaj sa prvog treninga!