Novi list - runda druga

Eeee, dakle, rodi me majko debelu pa me na đubre baci!
Jašta! Bez milosti! Kako drugačije?!
Skoro dva meseca nisam otišla na uplaćene treninge! Sramota!

A svašta mi se odvijalo u glavi. Trebalo je prelomiti.... Kako će me dočekati?
Sto posto će svi prekorno da me gledaju – vidi onu debelguzu što nije dolazila! C,c,c!
Da li će me kritikovati?
Hoće li me gađati tegovima sa vrata ili će me dočekati ovacije?

Maštam… čuje se melodija „Ajde Jano“, a svi sveže istuširani sa znojnicama na glavama u  disko helankama i trikoima horski pevaju:

„Ajde Vrapče debeljanče
body combat da teniiiiraš!“

Zamislite mog razočarenja - ništa od navedenog!

Ne znam da li da se radujem ili da plačem?!

Primetila je tu neka zaposlena devojka da me nije bilo, gde sam na njeno „Ej! Pa gde si ti?!“ progunđala nešto vezano za odmor i priča je gutnula vodu… E sad, to što nigde na svetu ne postoji godišnji odmor od 60 dana uopšte nije bitno.

Naravno za sve to vreme teretana je nastavila sa radom iako je, boga ti, moje cenjeno guzičanstvo nije posetilo, treninzi su se i dalje obavljali svakodnevno, dani su tekli, vreme nije stalo, zemlja i dalje rotira!

Jeboooote!

A ja sam mislila da me čak i kontrolori iz prevoza izbacuju ne zato što nemam kartu, već da me kazne što ne idem na trening ! Kao oprostili bi mi ako redovno vežbam ...

Ostave fluo trag tapšući me u prolazu po ramenu i  kažu  „ Pusti, dobro je ovo dete, trudi se… samo ti udri, čitamo mi tvoj blog redovno, krademo wireless dok u zasedi čekamo ove huligane bez markica!

A i kečere gledamo povremeno! Jesi razmišljala  da počneš to da treniraš?!“

Utešilo me je to što u čitavoj teretani osim osoblja nisam videla nijedno poznato lice. Znači nisam ja najgora! I drugi se švercuju i varaju!

Ili su se dobrano stesali u međuvremenu  i otišli da pokazuju sveže trbušnjake i zategnute gluteuse po raznim „moretima“ a ti Vrapče skapavaj tu u sred avgusta. Kuj te šiša kad voliš da zobaš!

Trening je protekao rumeno u znoju lica svog, mada je bilo i vrlo zabavnih epizoda. Smejala sam se samoj sebi, u pojedinim trenucima toliko da sam morala da prekinem vežbu (to prekidanje mi je, međ’nama budi rečeno, baš (baš!) onako teško palo, znate me već).

Prvo me je iznenadilo što je umesto standardne postavke instruktora koji drže body combat ovoga puta „na scenu“ izašlo pilence (bukvalno ženski tweety) sa tananim glasićem, desetak santima niže i dvadesetak kila lakše od mene ( to makar nije teško zamisliti s obzirom na to da su čak i tipovi sa kojima sam bila lakši bar za deset… „E živote lutalico!“  Ubiše me krupne kosti!). 

Isturivši trbu  kao debela devojčica koja uporno dolazi na balet stadoh u stavu mirno očekujući da će nam reći kako je trening otkazan i ona će, kao zamena, sada da nam održi, na primer ,neki „najnoviji i ceo svet je poludeo za njim“  hatha pilat-chi…

Međutim, iznenađenjima nikad kraja…

Kad je to malo čudo  krenulo da šiba po vazduhu, zamalo u panici ne pobegoh na drugi kraj sale… Reko’ munuće me slučajno matrix nogom  u glavu - neću se oporaviti mesec dana… Kud baš sad pred pravi godišnji odmor?

Inače moram vam priznati da je baš znojav i rizičan njihov dinar zarađeni. Nimalo lak i po život opasan. Pod u sali tokom treninga od isparenja postaje prilično klizav tako da se ovom blagotvornom, metar i žilet visokom stvorenjcu u par navrata zamalo desilo da padne i  slomi neki od ekstremiteta. Zanese se, oklizne, patika zaškripi, a ona  nastavi da skakuće i dalje pokazujući vežbe sve sa osmehom na licu. Pa ja bih na njenom mestu bacila one slušalice,  zvučnike, isevala po prisutnima, a onda otišla da bodikombatujem gazdu teretane koji je drknuo u salu za znojenje fensi minimalističku podnu oblogu i tražila mu hitnu uplatu  životnog osiguranja na 25 godina sa dodatnim paketom u slučaju preloma.

Mrzim svoj „lezi lebu da te jedem“ posao, ali ga ne bih menjala  ni za najbolja fitness tela ovog sveta.

Sve u svemu posle toliko nerada, moram se pohvaliti da sam aerobni deo treninga od sat vremena uradila muški, sa trbušnjaka sam zapalila ženski, a nakon presvlačenja napustila sam centar u velikom stilu pobednika pevušeći sebi u bradu:

Ale -Ale!

Kale -Kale !

Ale-Ale-Kale-Ale!

We are the champions , my friends  (tenor)

And we'll keep on fighting ,till the end  (bariton)

We are the chaaaampions  (sopran)

We are the chaaaampions  (mezzo-sopran)

No time for looooooooosers (eric cartman)

'Cause we are the champions - of the world !!!  (helium)

Bam bam bam baaaam!

I svi su mi semafori do kuće aplaudirali!