Svega ima, samo gaća nikad dovoljno!

Kopka me već neko vreme zbog čega mlade dame dolaze na trening u tangama?

Nije baš da se bavim analizom zadnjica u svlačionici, ali tange mi nekako ne mogu proći neopaženo.

Nemam čak ništa protiv malih ili velikih guza koje žvaću lastiš, već druga stvar mene ovde brine...

Koji se procesi odvijaju u njihovim glavama pre nego što se spreme i obuku za trening?

Pokušavaju da zasene devojke iz svlačionice svojim – nečim?! 

Idu posle toga na randevu – teško, valjda bi otišle pre toga kući da se „odznoje“  i dobro oribaju?!  

Žele da se osećaju sexy onako  rumene i lepljive posle treninga?!  
Ili jednostavno vole da ih nose?!

Ako je poslednja opcija -  onda me zanima šta tu ima tačno da se voli? Lastiš koji te žulja?

Da se odmah razumemo, nemam ja ništa protiv, oblačim ih i ja, specijalno u situacijama kada znam da ću da ih skinem za najkasnije sat vremena. Tada su mi posebno drage. A  nekako se  i sa godinama taj vremenski interval od oblačenja do svlačenja smanjuje, ako me razumete...  

OK, postoji tu i ona čuvena letnja situacija  „belih panalona“ kada ne želiš da ti se provide ili te brukaju šatorska krila....Ali u svim ostalim situacijama glasam za to da pobede dobre stare bubrežare!

Budimo iskreni, ima li većeg gušta, nego kada posle tuširanja, onako čista i mirišljava uletiš u velike, bele, pamučne gaćke. Nema ništa da te žulja, steže, iritira. Nemaš šta da izvlačiš i razvlačiš i što je najbitnije - ništa se ne useca! 

A o procesu gomilanja i koćenja bakterija, neću ni da počinjem... ipak želim da tekst pročitate do kraja.

Volim ja dobar veš, kao većina žena i muškaraca. Gotovo sam sigurna da ne postoji osoba koja može biti potpuno ravnodušna kada je u pitanju dobro dizajnirano donje rublje, a verujem i da se većina nas može deklarisati kao fetišisti po tom pitanju. Međutim,  baš kao što ga volim, tako ga i razvrstavam prema odgovarajućim upotrebnim prilikama.

Kako se sve ne bi završilo na mom pukom postavljanju niza pitanja bez odgovora, moram vam reći da je mukotrpan proces analize dao i primerena objašnjenja ovog fenomena. Našla sam u čemu je kvaka! 

Za razliku od muškaraca kojima je potpuno normalno da se istuširaju i navuku iste one bokserice koje su nosili pre tuširanja, mi žene se razlikujemo po tome što svako druženje sa mlazom vode uvlači sa sobom u kupatilo i novi par gaćerona (nikada mi nije bilo jasno zašto se kaže par kada su uvek u pitanju samo jedne?).

Uzročno posledična reakcija svakog početka treniranja je i povećan broj tuširanja tokom dana. Najčešće se taj broj duplira. Pa tako, ako ste se do tada tuširali jednom ili dva puta, kada počnete da trenirate taj broj će se uvećati od tri pa naviše. Sa tim u vezi povećava se potrošnja struje, vode, praška za veš, omekšivača kao i garderobe -  a najviše  veša.  

Sve je to lepo kada tek počinjete, pa rovarite po svojoj intimnoj fijoci u potrazi za najpraktičnijim i najudobnijim. Ne treba da budu baš najnovije, jer biste ih radije nosile posle treninga, a opet glupo vam da budu i one fucnute koje, umesto da završe u kanti za đubre ili rasparane posluže kao krpe za prašinu, isključivo se čuvaju  za „one dane“ u mesecu.

I tako dan za danom, trening za treningom, dođete u situaciju da na kraju nedelje, ukoliko stare zalihe nisu oprane ili suve, izvlačite iz šteka veš za „specijalne prilike“ i stojite na sred sobe u nepremostivoj dilemi – da li da navučem ove od tila ili čipkane?

Zato,drage dame, pre nego što se bacite na svakodnevne treninge prerondajte svoj kontignet sportsko - upotrebnih gaća. Podelite taj broj sa sedam dana u nedelji i ukoliko on ne zadovoljava kvotu od najmanje tri dnevno, prvo što treba da uradite je da se opskrbite istim.  Za majice i trenerke ćete se mnogo lakše snaći.

Udobno vam znojenje želim!