O izmišljotinama, lepom vremenu i par korisnih saveta o biciklama

Među dobro obaveštenim krugovima  teoretičara zavere ćakula se o tome da je III svetski rad već počeo, a drugi kažu da  prema majanskom kalendaru 2012 dolazi ili do  kraja postojeće ere  ili smak sveta. Silna neka proročanstva o tome šta će biti i kako će biti. Kraj je sve bliži... i tako dalje.

Pa šta ja onda koji klinac radim ovde?  Je li moguće da ću poslednje godine svog opstanka na ovoj planeti provesti u „paklu teretane“?  Možda je ovo poslednja prilika da probam sve ovozemaljske ukuse?

E pa svašta će čovek da pomisli samo da ne bi bio na dijeti!

Ne, ne... mora se nastaviti utvrđenom rutom. Možda će mi energetska aura biti predebela, pa neću moći da se krećem kroz tunele univerzuma, paralelnih svetova ili se nesrećnim slučajem  zaglavim u nekom prolazu zakrivljenog svemira i tamo ostanem milionima godina. Šta da kažem kevi i ćaletu, što me nema čitavu večnost? Pa neće me oprati ni Mlečni put ni sazvežđe Oriona! Ima da mi kažu – lepo smo ti rekli da ideš na dijetu i počneš sa vežbama. A ko zna, možda me nateraju da dižem meteore i preskačem komete u gravitacionom sistemu duplo jačem od našeg?

Nekako mi  ipak bezbolnije zvuči odlazak na vežbe dva bloka dalje!

Kad smo već kod vežbi, juče sam im dala slobodno  i po onako predivnom danu uputila se biciklom do placa u Surčinu. Do tamo i nazad ima oko dvadesetak kilometara, što je sasvim pristojna relacija za dnevni kardio program. 

Devojke, žene, majke ili bake ukoliko znate da vozite bicikle, rolere, rolšue, pa čak i da ne znate ništa, brzi hod po lepom danu je zaista sjajna vežba. I moram dodati – najprijatnija i besplatna!

Nema klime da vam bije za vrat, nema goniča da vas tera da radite ovo ili ono, nema zagušenog prostora, vetar vam bije u lice, odmarate oči gledajući zelenilo oko sebe, slušajući ptičice ili možda neku muziku koju volite i koju ste pažljivo odabrale  baš za tu priliku. Najvažnije od svega je to što je ovih sat, dva ili više vreme koje ćete posvetiti samoj sebi. To su trenuci u kojima najgenijalnije ideje mogu pasti na pamet. To su prave male riznice bogatstva skrivene u vama koje možete na miru da istražite.  Nema muža i dece da dosađuju, nema roditelja, prijatelja da zvrckaju telefonom i postavljaju svakodneva pitanja, nema televizora da vas omađija novom serijom, a nema ni užasno dosadnih priča devojaka sa aerobika o tome šta je koja pojela, koliko je koja smršala, da li je u kondiciji ili nije i šta je novo kupila.

Nema ispraznih priča, jednostavno – rajski mir!

Ne dozvolite da vas lenjost ili izmišljene obaveze spreče u tome da iskoristite svaki sunčan dan. Vremena za kuvanje, pranje, peglanje, televiziju i  kafenisanje će biti uvek.  Ništa se bitno  neće promeniti ukoliko kuća bude dve sata duže prašnjava ili veš odstoji u korpi za pranje isto toliko, ali će se životni mehanizam u vama nakon istog vremena provednog u prirodi drastično promeniti i pokrenuti, te vam neće posle toga tako teško pasti ispunjavanje dnevne rutine.  Lepota ovoga je i u tome što nikad nije kasno. Koliko god  mislile da su vas godine sustigle!

Što se tiče vožnje rolera, nemam iskustva tako da o tome ne mogu da pričam, mada planiram da i to u neko dogledno vreme istražim, pa ću vas blagovremeno informisati i o ovom pokušaju.  

Sledeći deo će najverovatnije određenoj populaciji žena biti dosadan da čita, međutim nadam se da će one koje uživaju u vožnji bicikle naći par korisnih saveta koji će im ulešati bavljenje ovim sportom.

Ovo ne pišem zbog toga što smatram da sam neki veliki stručnjak, već sam iz dugogodišnje svakodnevne vožnje, različitih situacija u kojima sam se nalazila, kao i iskustva drugih ljudi  došla do nekih saznanja za koje smatram da mogu biti od velike pomoći ženama koje o ovome ne znaju ništa, a rade su da nauče.

Ukoliko se odlučite za redovnu vožnju bicikle treba da znate neke osnovne stvari. Ona mora  biti servisirana svake godine. Servis bicikle podrazumeva podmazivanje i zatezanje viljuške, menjača i lanca, dotezanje ili popuštanje kočnica i ukoliko je potrebno zamenu sajli. Ovo najverovatnije zna  da uradi makar jedan muškarac u vašoj okolini, ali ako nemate baš nikoga ko bi oko toga mogao da vam pomogne, nemojte žaliti novac za servis.

Pre servisiranja se dobro raspitajte kod koga da idete, kako vam ne bi odrali kožu sa leđa.

Bicikl mora biti čvrsto utegnut da vam se ne bi u toku vožnje rastavio na sastavne delove ili  doveo do pada.  Gume moraju biti napumpane, ali ne previše, kako ne bi pukle pri prelasku ivičnjaka.

Poluprazne gume, sa druge strane,  otežavaju vožnju, a ram točka može oštetiti unutrašnju gumu, što podrazumeva zamenu iste.

 Zbog toga je najbolje da nakon nekoliko vožnji (moći ćete već same da procenite ) odete do obližnje pumpe gde imaju kompresore za gume i gde će vam često neko od radnika izaći u susret. Ova usluga je inače na svakoj pumpi besplatna.

Kočnice ne treba da budu previše zategnute, jer takođe mogu dovesti do pada pri naglom kočenju. Naročito prednja. Zbog toga se savetuje da kočite zadnjom kako se ne biste zakucale u mesto  prednjim točkom i pale direktno na nos.

 Visina sedišta mora biti u visini vašeg kuka, a ukoliko je bicikla koju vozite malo većeg rama, onda se vodite time da dok sedite na sedištu noga mora da vam bude potpuno prava kada je pedala u donjem položaju. Čak i ako ovo podrazumeva da pri svakom zaustavljanju morate da siđete sa bicikle. Ovo je jako važna stvar koju treba da zapamtite, jer će vam u suprotnom, prilikom redovne vožnje stradati kolena, a može dovesti i do bolova u donjem delu kičme.

Odeća za vožnju bicikle bi trebalo da bude udobna, nogavice trenerke uže kako vam se ne bi uplitale i prljale o podmazan lanac. Imajte na umu da se fleke od ulja kojima podmazuju lanac bicikle jako teško skidaju. Ako planirate da vozite biciklu svakodnevno ne bi bilo loše da nabavite rukavice, zbog toga što će vam se u suprotnom na dlanovim ubrzo pojaviti žuljevi. Ove rukavice imate da kupite u gotovo svakoj sportskoj radnji.

I za kraj samo da kažem sledeće : vaša ispravna i servisirana bicikla ne bi trebalo da ispušta nikakve zvuke, osim blagog ravnomernog zujanja pri okretanju točka. Kada siđete sa bicikle ne treba da osećate nikakve bolove osim blagog utrnuća mišića nogu i ruku, osećaj propadanja kada koračate, mada se u početku sezone javljaju i bolovi u međunožju, što je sasvim normalno dok se ne priviknete na sedište. Sve druge reakcije tela  ili zvuci bicikle su znak da nešto nije u redu i da bi trebalo da proverite zbog čega se to dešava.

Uživajte u vožnji!  Vidimo se na stazi, čim sunce opet grane!