Intervju sa Vrapcem

Voditeljka :

Nakon Utiska nedelje vraćamo se u Word doc. gde kao gosta imamo čuvenog Vrapca Vraga za kojeg po čaršiji kolaju priče kako je za samo 5 meseci uspela da izgubi 10 kg. NEVEROVATAN USPEH!

Možete li nam Vrapče reći malo više o tome? 

Tačno na pola puta

Spakujem se juče  i spičim bajsem  na Vračar po ciči vrućini. Bio nani rođendan, na koji sam stigla sa danom zakašnjena, ali nikad nije kasno, a i  treba doterati  bajs čak do tamo…
Nego, da vam pričam šta se desilo.
Kako sam stigla, onako znojava i rumena, ugleda me nana na kapiji pa viče :
- Jao srećo moja, kol’ko te se bajka uželela!  Pa vidi što si mi sveža u licu, jesi na odmoru, bila negde? Pocrnela si! A i smršala si, Boga mi! Nisi više onako -  bira baka reči -…obla… pa da pukneš prosto kao prošli put kad sam te videla! Baš mi lepo izgledaš! Uh lepoto bajkinaaaa!!!  - grli i steže -  Ajde ćero da ručaš, zagrejala nana sve da bude toplo kad mi jedinica dođe!

Inače, nije baš za pohvalu, ali baka me nije videla negde od Uskrsa, što će biti najdeblja moja faza IKADA, pre samog početka ove kure.

Nemam šta da obučem!

Oke. Pored toga što sam debela postoji  još jedna stvar koju jednako mrzim. A to je proces oblačenja.
Debeli ljudi imaju tu nesreću da im se redovno farmerice i pantalone cepaju u gornjem delu butina, koje se naravno taru, te je iz istog razloga najveći deo pomenute garderobe zakrpljen.
Suknje, međutim, nisu, ali zato čik pitajte debele žene zašto ih ne nose leti!  Ja se ne bih usudila, neke imaju moć da usmrte pogledom!
Ali pošto smo drugari, prosvetliću vas – ne možemo zbog toga što će se čak i šetnja do najbližeg kontejnera najverovatnije završiti ojedom koji, osim toga što ne izgleda baš lepo, peče kao kad sipate alkohol na odranu ranu. Eto zato!

Novi list - runda druga

Eeee, dakle, rodi me majko debelu pa me na đubre baci!
Jašta! Bez milosti! Kako drugačije?!
Skoro dva meseca nisam otišla na uplaćene treninge! Sramota!

A svašta mi se odvijalo u glavi. Trebalo je prelomiti.... Kako će me dočekati?
Sto posto će svi prekorno da me gledaju – vidi onu debelguzu što nije dolazila! C,c,c!
Da li će me kritikovati?
Hoće li me gađati tegovima sa vrata ili će me dočekati ovacije?

Maštam… čuje se melodija „Ajde Jano“, a svi sveže istuširani sa znojnicama na glavama u  disko helankama i trikoima horski pevaju:

„Ajde Vrapče debeljanče
body combat da teniiiiraš!“

Uticaj zapošljavanja na gojaznost i mere prevencije (ozbiljan naslov za neozbiljan tekst)

„Dobro veče.
Mene su poslali iz štaba.
Ja ću vam pomoći!“

Prvo premijerno pre i posle!

Samo za vas! Vrabac Vrag posle mesec i po dana dijete!

I pravda i krivda idu u isti trbuh...

Iako mala, ne mogu zaboraviti dane tih dobrostojećih  osamdesetih godina, kada se moja majka, u to vreme ljuta ribetina sa Vračara trudila da uvede zdrave navike ishrane u svoju tada već oformljenu tročlanu porodicu koje je obogaćivalo i prisustvo njenih roditelja.  Čuveno vreme “harmoničnih” zajednica u kojima su se jedni drugima peli na glavu i svi živeli u skladu svakodnevnog ograničavanja jednih od strane drugih. I tako se moja jadna majka ubi ne bi li naučila svoje mile i drage kako treba jesti margarin umesto putera, jer svi doktori kažu da je zdraviji, dok bakuta krišom kupuje i tovari puter na hleb, a dekana neće da jede ako nema 'leba, masti  i aleve.